Kulturno-umetničko društvo "TALIJA"’ osnovano je 1998. godine u Beogradu.
Izuzetno dobri igrači, prekaljeni po mnogobrojnim svetskim scenama, pokrenuli su novi omladinski, a odmah zatim zaživeo je i dečiji ansambl narodnih igara i narodni orkestar. Visok izvođački kvalitet i odličan izbor programa ubrzo su pokrenuli lavinu turneja i koncerata. Srpski opanci našeg ansambla izazvali su ne dugo zatim divljenje i ovacije na 3 kontinenta, na 25 turneja za 5 godina.

Danas kulturno-umetnicko drustvo "Talija" ima oko 200 clanova u:

- omladinskom ansamblu
- starijem dečijem ansamblu
- mlađem dečijem ansamblu
- početnom ansamblu
- omladinskom narodnom orkestru
- i dečijem narodnom orkestru.


Jaka konkurencija i veliki broj turneja koje privlače nove i podstiču na još bolji rad postojeće članove, glavni su razlozi stalnog rasta kvaliteta, kako u omladinskom tako i u pratećim ansamblima.

Autentična narodna nošnja nabavljana je delimično na terenu ili sašivena verno originalima. Svojim radom vredne majke i bake naših članova, kao i ljudi od zanata neprestano održavaju i dopunjuju našu bogatu riznicu narodne nošnje.

Treba napomenuti da je KUD "TALIJA" u 2006. godini održao preko 230 koncerata.

Ansambl poseduje kvalitetno ozvučenje koje uvek nosi sa sobom što uveliko olakšava rad organizatorima. < br /> Posebno treba istaći prilagodljivost igrača i programa uslovima. To je glavni razlog što naš ansambl izvodi sve programe na krstarećim brodovima koji prolaze kroz našu zemlju!

This is the main reason way Folk dance ensemble "Talija" perform all the concerts on the cruising ships passing through our country.

Nacionalni program:

Igre Zapadne i Centralne Srbije
Potiču iz oblasti koja je najbogatija izvornim srpskim narodnim igrama. Koraci ovih igara su sitni i tanani povezani finim nitima u filigranski poetičan vez. Prelaz iz igre u igru je gotovo neprimetan a svaka igra za sebe predstavlja posebno koreografsko rešenje. Ovo su igre koje imaju etnografsko i istorijsko značenje prepletene običajima. Nošnje za ove igre predstavljaju poseban vizuelni doživljaj, a svaka nošnja za sebe je umetničko delo. Neki delovi ovih nošnji su u prošlosti i godinama rađeni noću da bi dočekali svetlost dana.

Čobanske igre iz Istočne Srbije
U ovim igrama obrađena je oblast istočne Srbije u kojoj žive Vlasi i Srbi. Kao što je sve u Jugoslaviji isprepletano tako su i igre i običaji Vlaha i Srba u ovim igrama pomešani. Vlasi su etnička grupa koja je verovala da se duhovi koji žive u zemlji mogu isterati truptanjem ili udaranjem nogu o zemlju. Nošnja prikazana u ovoj igri je tipična čobanska (šubare, gunjevi, štapovi sa kojima se izvode razne čobanske veštine) koju su oni nosili čuvajuci ovce .

Srpske igre iz okoline Gnjilana
Srpske igre iz okoline Gnjilana su igre iz kolevke srpske duhovne kulture i tradicije. Rađene su na osnovu zapisa sestara Janković i predstavljaju stilizovane igre sa originalnim elementima srpskih igara sa Kosova. Narodne nošnje su takođe izuzetno visoko ocenjene od strane stručnog žirija. Ova igra je na smotri “Amateri svome gradu” 2000. godine, osvojila prvo mesto.

Šopska muška igra
Dinamične muške igre iz jugoistočne Srbije u kojima se prepliću igrački elementi bugarskog i srpskog življa. U ovim igrama su bugarski elementi prikazani u izvornom obliku uz svu dinamiku i brzinu smenjivanja koreografskih motiva i oblika.

Vranjanska svita
Ova igra iz južne Srbije predstavlja mešavinu gospodskog i orijentalnog stila igranja. Počinje zanosnom igrom devojaka koje zavode svojim stasom pa se zatim priključuju begovi sa gospodskom igrom, iza toga dolaze cigani sa brzim i temperamentnim čočeckim igrama, a na kraju solistkinja na goču izvodi orijentalni ples uz euforičnu pratnju ostalih. Nošnja najbolje odslikava činjenicu da je ovaj kraj petsto godina bio pod turskom vladavinom.

Igre dolinom Nišave
U centralnom delu južne Srbije, dolinom reke Nišave na padinama Stare planine nastale su igre srpskog življa čiji su igrački elementi prožeti uticajem bugarskog folklora . Narodne nošnje predstavljaju svojevrstan izraz područja iz koga dolaze ove igre.

Igre iz Makedonije
Makedonija je bivša jugoslovenska republika čije igre su bogate igračkim motivima. Virtuozni igrački elementi povezani u dopadljivu koreografsku celinu i makedonska narodna muzika specifičnih ritmova predstavljaju veliki izazov za svakog umetnika. Narodne nošnje su bogate ornamentima i motivima. Svi ovi elementi daju mogućnost za izuzetno vizuelno i čulno doživljavanje makedonskih narodnih igara.

Vojnička šaljiva igra
Vojnici i mornari provodili su retke slobodne trenutke ratujući oko devojaka, a najveće glavobolje kao i uvek zadavali su im oficiri...

Glamočka nema igra
Ove, verovatno najstarije srpske igre nastale su na prostorima bivše Jugoslavije u zapadnoj Hercegovini. One se izvode bez muzike jer su nastale u periodu kada su se okupljanja i sve kulturne aktivnosti sakrivale od mrskih i često surovih porobljivača. Počinjale su sporim trupkanjem u ritmu po kamenoj podlozi što je izazivalo čudan zvuk koji je odzvanjao prostorom i davao okupljenima novi podsticaj za igru. Ovo su u isto vreme bile i igre ispitivanja snage i izdržljivosti mladih na osnovu čega su vršeni izbori za udaju i ženidbu. Nošnje su gorštačke ali živopisne u kojima dominiraju plava, bela i crvena boja. Devojke i momci na grudima imaju metalne toke i dukate koji tokom igre daju posebnu draž i boju tona.

Srpske igre iz Guce Gore i Sarajevskog polja
Srpske igre iz Guče Gore i Sarajevskog polja su igre srpskog naroda iz dva regiona u Bosni i Hercegovini koji se nastavljaju jedan na drugi. Igre su zanimljive sa izuzetnim igračkim elementima uz specifično pevanje kompletnog ansambla. Narodne nošnje su verna kopija originala. Ova koreografija je osvojila prvo mesto na smotri „Amateri svome gradu” 2002. godine.

Igre čikoša iz Bačke
Igre čikoša iz Bačke su izuzetno zanimljive mađarske igre odgajivača konja iz Bačke. Igre predstavljaju nadmetanje odgajivača konja oko najlepših devojaka. Narodne nošnje su pune mađarskog kolorita i izuzetno su atraktivne.

Biljana platno beleše
Stilizovana igra „Biljana platno beleše” je poetična stilizacija makednoske narodne pesme Biljana platno beleše, koju izvodi ženski ansambl sa trakama u živopisnim narodnim nošnjama. Igra predstavlja spoj lepote i gracioznosti mladih devojaka

Drvoseče
Šaljive igre veselih drvoseča u pauzama teškog i opasnog rada.

Igre iz Crne Gore
Crna Gora je planinska oblast na jugozapadu Jugoslavije. Ove igre su protkane gorštačkim skokovima i udvaranjima mladih na specifičan način. To udvaranje po parovima u toku igre prelazi u nadigravanje između devojaka i momaka uz zdušno navijanje prisutnih i njihovo uključivanje u toku igre. Svaka bogato ukrašena crnogorska nošnja ima svoju priču i predstavlja tajnu za sebe.

Igre iz Vojvodine
Vojvodina je oblast na severu Srbije naseljena raznim entitetima. Isprepletani su običaji i igre Srba, Rusina, Ukrajinaca, Slovaka, Rumuna, Poljaka i drugih naroda i uobličeni u jednu celinu punu atraktivnih elemenata. Gledaocima često zastane dah od ushićenja gledajući naše virtuoze u svojim solističkim deonicama.

Internacionalni program:

Ciganski sabor
U davna vremena Cigani su iz svoje postojbine, Egipta, krenuli u čergama svetom u potrazi za boljim životom. Lutajući tako prihvatali su igre i običaje naroda sa kojima su dolazili u dodir dajući im svoj jedinstveni pečat a ujedno zadržavajući svoj slobodni duh. Posle dugih lutanja čerge su se sastajale na ciganskim saborima na kojima su kroz igru i pesmu dočaravali folklore naroda sa kojima su živeli.

Ciganska ljubavna igra
Način života učinio je ciganke smelim i agresivnim tako da bi one strastveno, ne birajući sredstva kretale u osvajanje izabranika. Iako po prirodi veoma surovi i ponosni cigani nisu uvek mogli odoleti čarima ciganki.

Mađarske igre
Mađarske igre verno odslikavaju strastveni karakter njenih stanovnika. Devojke plene svojim izgledom a momci im pariraju virtuoznom igrom, i sve to uz zvuke najpoznatijih mađarskih melodija.

Ruske igre
Lutajući stepama cigani su prihvatali romantične melodije i atraktivne igre ruskog naroda interpretirajući ih u svom duhu.

Igre sa Bliskog Istoka
U ovom zasebnom svetu, najlepše devojke provodile su svoj život u haremima zabavljajući svoje gospodare trbušnim plesom i zavodničkim igrama. Muškarci su većinu vremena provodili ratujući a vreme između ratova koristili su za uživanje u svojim haremima.

Španske igre
Temperamentne španjolke vas, svojom intrigantnom igrom i originalnim kostimima uz zvuke kastanjeta, vraćaju u prošlost u doba koride.

Igra bičevima
Preki, surovi ali i veoma strastveni cigani često su rivalstvo oko devojke rešavali borbom bičevima, u čemu su bili veoma spretni sa obzirom na njihov nomadski način života.

Rumunske igre
Laganu igru devojaka prekida brza i uzbudljiva igra momaka koja obiluje veoma teškim stepovima u neverovatno brzom ritmu koji je karakterističan za ovo područje.

Grk Zorba
Jedna od najčuvenijih grčkih melodija upotpunjena je interesantnom koreografijom koja sadrži sve elemente grčkog folklora: tugu, lepotu, vitalnost , tragediju i sreću.

Ciganski tabor
Iako su tokom vekova lutanja prihvatali tuđe običaje cigani su zadržali i veliki broj svojih drevnih rituala, kao što je na primer proricanje sudbine gledanjem u dlan. Takode jedan od njih je i način odabira novog kralja, naime kralj se oduvek birao borbom noževima između dva najjača ratnika nakon koje je pobednik dobijao titulu kralja kao i sve ostale povlastice koje idu uz to, a između ostalog i najlepšu devojku iz plemena za ženu. Sam čin krunisanja praćen je uvek velikim slavljem na kom su izvođeni najatraktivniji plesovi.

Sa ansamblima rade:

Adamović Nebojša i Ilić Lidija, asistenti (omladinski ansambl)
- Jovančević Branislava, asistent (stariji dečiji ansambl)
- Stojanović Simonida, asistent (mlađi dečiji ansambl)
- Perić Arsenije, umetnički rukovodilac (dečiji narodni orkestar)
- Perić Arsenije, umetnički rukovodilac (omladinski narodni orkestar)

- Pantelić Dragan, umetnički direktor ansambala

Kontakt:

Direktor ansambla i umetnički rukovodilac
Pantelić Dragan
Gandijeva 198 / 36
11070 Novi Beograd
phone: +381 63 7702 458
e-mail: This email address is being protected from spam bots, you need Javascript enabled to view it
web site: www.talija.co.yu


Menadžer za područje Grčke
Čaušević Zoran
Mobilni: +30 6937182827
phone./fax.: + 30 2109611588